Kako funkcioniše zaduživanje u banci
- Podnesete zahtev.
- Dobijete novac.
Mislite da ide ovako?
Paaa… I da, i ne. Između stavke jedan i dva dešava se mnogo toga. Za početak, da li ste se zapitali odakle uopšte dolazi novac koji dobijate kada, recimo, podignete kredit? Dobro, znamo, opšte je popularno mišljenje da banke imaju mnogo para.
Pošto ste nakon prvog #ErsteZnali kursa počeli da redovno štedite makar i male iznose, pretpostavljamo da znate da vaša ušteđevina ne stoji u velikoj slamarici u podrumu banke – iako bi, priznajemo, ovo bila veoma zanimljiva slika. Vaš i novac drugih štediša ne spava. Naprotiv, veoma je aktivan! 
Veoma pojednostavljeno objašnjeno - višak novca, koji se stavlja na štednju, koristi se za kreditiranje onih koji imaju potrebu za dodatnim novcem.
Banke štedišama isplaćuju kamatu, a od korisnika kredita je naplaćuju, kao cenu za to što im pozajmljuju novac. Razlika između te dve kamate omogućava banci da radi, i da obezbeđuje ove, ali i druge usluge za svoje klijente.
#ersteznali
Za kreditiranje klijenata, banke novac uzimaju i iz drugih izvora - poput kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija, emitovanja hartija od vrednosti ili međusobnog zaduživanja.
Banke upravljaju rizikom, vodeći računa da u svakom trenutku mogu da obezbede štediši novac, ukoliko ga zatraži, kao i da mogu da u svakom trenutku odobre kredit onome kome je potreban ukoliko ispunjava uslove.
Država propisuje minimalne uslove koje banka mora da zadovolji kako bi ovakav sistem funkcionisao, poput minimalnog kapitala, odnosa kredita i kapitala, a tu su i državne garancije na štednju.
Ključna reč za održavanje svih procesa o kojima govorimo je – poverenje. Da ono ne postoji između štediša, onih koji se zadužuju i banke, ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Na primer, ukoliko vi ne verujete da će banka vratiti novac koji vam čuva u bilo kom trenutku, ne biste ni štedeli, što znači da ne bi bilo novca da se neko drugi kreditira. S druge strane, kredit vam ne bi ni bio odobren, da banka nema poverenja da ćete pozajmljeni novac i vratiti.Ovo sad verovatno deluje kao da živimo u savršenom svetu, gde svi apsolutno veruju jedni drugima!Kada bi se poverenje svelo samo „na časnu reč“, sigurno ne bi dugo trajalo. Ljudi povremeno dolaze u problematične situacije, koje im otežavaju plaćanje obaveza. Kada bi ovo postalo masovno, sistem ne bi mogao da funkcioniše.
O mehanizmima građenja poverenja čitali ste i
u prethodnom kursu. Jedan od važnih mehanizama za održavanje poverenja u procesu kreditiranje jeste proveravanje nečije kreditne istorije, kroz uvid u prethodna zaduživanja osobe.
Koncept je vrlo jednostavan i oslanja se na procenu nečije odgovornosti na osnovu njegovog prethodnog ponašanja. Na primer, ukoliko ste poznati kao osoba koja uvek kasni na zakazane dogovore – ljudi će verovatno dobro razmisliti pre nego što vas zamole da ih odbacite do aerodroma na veoma važan let.Po istom principu, ako je nečija kreditna istorija uredna – to jest, ako je osoba uredno vraćala ranije preuzete kreditne obaveze - banka će imati potrebno poverenje da joj odobri kredit. Kreditna istorija, ali i trenutna zaduženja neke osobe, mogu se proveriti uvidom u centalni registar (Kreditni biro).
ŠTA JE KREDITNI BIRO?
Kreditni biro je registar obaveza fizičkih i pravnih lica prema bankama, bankama u stečaju, lizing kompanijama, državnim fondovima i agencijama koje se bave kreditiranjem. Biro prati zaduženost i urednost u izmirivanju ovih obaveza. Ova institucija osnovana je 2004. godine, i radi kao deo Udruženja banaka Srbije.U sistemu kreditnog biroa se nalaze sveobuhvatni podaci o zaduženjima pojedinaca - podaci o odobrenim kreditima, tekućim računima i eventualnim dozvoljenim prekoračenjima po njima, debitnim i kreditnim platnim karticama, jemstvima, kao i o lizing ugovorima. Tu su i podaci o zaduženjima privrednih subjekata.
Ukoliko zakasnite sa izmirenjem nekih obaveza dan ili dva, ovakvo kašnjenje neće biti registrovano u Kreditnom birou. Međutim, ukoliko kasnite 60 dana sa izmirenjem dugovanja koje je dospelo na naplatu, ovo se beleži. Za pravna lica i preduzetnike period je kraći - 15 dana. Osim finansijskih institucija, izveštaje kreditnog biroa koriste i mobilni operateri. Važno je da znate da se uvid u podatke iz Kreditnog biroa dobija isključivo uz saglasnost građanina o čijem zaduženju je reč. Svako fizičko lice može i za sopstvene potrebe da zatraži podatke od Kreditnog biroa, radi uvida ili provere, a prvi zahtev za lični uvid u kalendarskoj godini je besplatan.
Prvi kreditni biro u Srbiji osnovan je još 1929. godine, takođe pri Udruženju banaka, pod nazivom „Obaveštajni kreditni odsek“.
Kreditni biro pruža uvid bankama u vaša zaduženja i redovnost otplate, a one na osnovu te, ali i drugih informacija, donose odluku da li će vam odobriti zaduženje.
Naravno, osim kreditne istorije, za odobravanje zaduživanja važna informacija je i visina nečijih prihoda. Ona je neophodan podatak za ocenjivanje kreditne sposobnosti. Stvar je vrlo prosta - da biste mogli da otplaćujete kredit, morate da imate prihode koji vam omogućavaju da, nakon što otplatite ratu i druga eventualna zaduženja, imate dovoljno novca za ostale troškove života.
Banke donose odluku, a Kreditni biro samo beleži informacije o zaduživanju i urednosti u izmirivanju ovih obaveza.
Visinom i stabilnošću svojih prihoda vi uveravate banku da ste u stanju da vratite kredit. Načelne kriterijume za ocenu kreditne sposobnosti propisuje Narodna banka, a svaka poslovna banka pojedinačno može da ih dodatno precizira.Dodatni mehanizam za obezbeđivanje poverenja i umanjenje rizika u ovom procesu su takozvana sredstva obezbeđenja kredita. Možda i niste čuli za ovu sintagmu, ali ste sigurno čuli za hipoteku. Hipoteka je primer sredstva obezbeđenja kredita – na primer, ako uzimate stambeni kredit, banka će tražiti da založite stan koji kupujete, to jest da ga stavite pod hipoteku. Ona služi kao dodatna garancija – u slučaju da vi prestanete da otplaćujete kredit, banka dobija pravo da nekretninu proda i od tih sredstava namiri sopstveni dug. Ukoliko je nekretnina prodata za veću sumu od iznosa neplaćenog duga prema banci, razlika ide korisniku kredita.
Pitate se zašto je ovo slučaj? Rizik koji banka preuzima kod stambenih kredita je veoma veliki, jer vas kreditira sa više miliona dinara novca svojih štediša. Hipotekom se zato povećava vaša odgovornost, jer kada postoji mogućnost da izgubite stan – otplatu kredita postavljate kao svoju prioritetnu finansijsku obavezu.
Tako je verovatnije da ćete uredno vratiti kredit, a štediše će moći da raspolažu svojom ušteđevinom. Poverenje postoji. I obnavlja se.