Bilans stanja
Bilans stanja omogućava uvid u sve značajnije pozicije poslovanja, daje nam mogućnost analiziranja, uvid u eventualne probleme.
Bilans stanja čine:
- Aktiva
- Pasiva
Sećate se priče o ravnoteži? Ona ovde dolazi do punog izražaja, jer pravilo koje uvek mora da važi, glasi:
Aktiva = Pasiva
AKTIVA
Aktiva se sastoji od:
- Stalne imovine
- Zaliha
- Kratkoročnih potraživanja, plasmana, gotovine i aktivnih vremenskih razgraničenja
Ako vas u ovom trenutku interesuje i detaljna struktura ovih stavki, otvorite naredna polja.
• nematerijalna ulaganja (licence, softver, patenti, prava...) • osnovna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva) • dugoročni finansijski plasmani (dugoročni krediti, ulaganja u druga pravna lica, ulaganja u dugoročne hartije od vrednosti) materijal gotovi proizvodi poluproizvodi roba dati avansi Kratkoročna potraživanja, plasmani, gotovina i aktivna vremenska razgraničenja potraživanja po osnovu prodaje robe i usluga specifična i druga potraživanja (uvoz za tuđ račun, potraživanja od zaposlenih ...) kratkoročni krediti kratkoročne hartije od vrednosti novac na tekućem računu ili na nekom posebnom računu gotovina u blagajni gotovinski ekvivalenti (bonovi za benzin, bonovi za putarinu ...) plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala (ako ne čine zalihe) porez na dodatu vrednost u primljenim računima i datim avansima unapred plaćeni troškovi potraživanja za nefakturisani prihod
PASIVA
Pasiva se nalazi u desnoj koloni bilansa stanja. Čine je izvori finansiranja, koji se prate po sledećoj strukturi:
- Kapital
- Rezervisanja i obaveze
I ovde detaljniju strukturu možete pogledati na sledećim poljima.
• osnovni
• rezerve
• neraspoređena dobit tekuće i prethodnih godina
dugoročne obaveze
kratkoročne obaveze (kratkoročni krediti, obaveze za primljene avanse i depozite, obaveze prema dobavljačima, obaveze po osnovu zarada i naknada zarada, obaveze za porez na dodatu vrednost, obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine (carina, akciza, porez na dobit...)
Sopstveni kapital se još naziva i unutrašnja obaveza vlasnika. Vlasnik preduzeća ulaže određena sredstva u poslovanje svog preduzeća i nakon izvesnog perioda se očekuje povrat sredstava odnosno dobit. Dobit se može generisati godinama i ukoliko se ona ne isplaćuje vlasnicima, onda se radi o neraspoređenoj dobiti. Ukoliko se odlukom donese raspored dobiti, tada se isplaćuje dividenda vlasnicima i plaća se porez državi.
Idealan odnos sopstvenih i tuđih izvora finansiranja je 1:1.
Na ovaj način prikazujemo da smo u mogućnosti da tuđa sredstva (kredite) pokrijemo iz sopstvenih sredstava. To je ono sto poverioci žele da vide.
Ukoliko je sopstveni kapital manji od tuđih izvora finansiranja, to znači manju sigurnost poslovanja i eventualne probleme u poslovnim odnosima sa dobavljačima i kreditnim institucijama.
Oprez!
Sklopili smo još jedan deo slagalice zvane poslovanje preduzeća. Sledi deo o finansijskim pokazateljima bitnim za poslovno okruženje.