Kreditna kartica

U alternativnoj verziji - nije uopšte milina, već pre hodanje bosim nogama po trnju. Kupiš nešto, i još nešto, pa još nešto, i onda nikako da otplatiš dug i izađeš iz ovog začaranog kola.

Kada govorimo o kreditnim karticama, ne možemo a da ne pomenemo još jedan ozloglašeni pojam – revolving. Zašto je on uglavnom tako okarakterisan? Možda Jelena i Dejan mogu da nam pomognu da ovo bolje razumemo.Kao što smo videli, Jelena i Dejan redovno štede za letovanje. Međutim, kada se leto završi i oni se fino pocrneli vrate u „običan život“, uglavnom shvate da im je potrebna nova garderoba, obuća, nekako se nanižu dobre predstave i koncerti, ponešto od tehnike se pokvari… Uglavnom - ne pitajte kako, jer već i sami sigurno znate - odjednom se nagomilaju troškovi, kao da su pali sa neba. Od mesečne plate ne može sve, a ušteđevina za letovanje je svetinja koja se ne dira.

Šta sada da rade?

Jedna od opcija koje su im na raspolaganju su i revolving kreditne kartice, koje su vezane za poseban kreditni račun u banci. Revolving označava finansijska sredstva koja mogu da se prenose iz jednog mesečnog ciklusa u drugi. To je kredit koji se obnavlja, sve što se vratili odnosno uplatili na kreditnu karticu u prethodnom periodu, možete ponovo koristiti bez prolaska kroz proceduru odobrenja kredita.

Ovo zvuči komplikovano, zar ne?

Evo kako to konkretno funkcioniše:

Najpre, sa bankom ugovorite maksimalni iznos do kog možete da se zadužite korišćenjem kreditne kartice.

U slučaju našeg para, Jelena ima nešto veću platu od Dejana, a samim tim i mogućnost većeg limita, tako da je ona uzela kreditnu karticu. Limitom je zaduženje po kartici ograničila na 50 hiljada dinara. Ovo je Jeleni dovoljno da u mesecima sa najviše troškova može da plati sve što treba, a da tokom manje zahtevnih meseci otplaćuje dug po kartici, i po potrebi ponešto i dokupi.

Kako se obračunava i otplaćuje dug po kreditnoj kartici?

Na primer, Jelena se tokom prvog meseca korišćenja kartice zadužila 20 hiljada dinara. Kada je uzimala karticu, odabrala je opciju da svakog meseca otplaćuje minimum 10 odsto zaduženja, uvećanog za ugovorenu kamatu.

To znači da je, u ovom slučaju, njena obaveza da u narednom mesecu korišćenja kartice otplati bar dve hiljade dinara od duga koji je napravila u prvom mesecu (10 odsto od 20 000), plus kamatu. Naravno, ona može da otplati i više – ovo je samo minimum.

Ako Jelena sada otplati dve hiljade sa kamatom, u drugom mesecu na raspolaganju će joj biti 32.000 za novo zaduživanje (50.000 minus potrošenih 20.000, plus otplaćenih 2.000). Ako, pak, otplati tri hiljade, na raspolaganju u sledećem mesecu će joj biti ukupno 33 hiljade, i tako redom.

Shvatili ste logiku. Da, gore je prikazan taj čuveni revolving princip. Priznajemo, nije baš najjednostavnija stvar na svetu, ali uz malo vežbe i discipline, sigurno ćete odlično ovladati njime. Slobodno se malo poigrajte sa Jeleninim dugom – oduzmite, dodajte, delite, kako biste bolje razumeli. Na kraju, potpuno je bezbedno igrati se sa dugom koji em ne postoji, em nije vaš!

Jelenin limit 50.000 dinara.

Jelena je izabrala da minimalna mesečna otplata bude 10% duga.

A gde je kamata?

Kamata na dug kod različitih kreditnih kartica može da se obračunava na različite načine.Na primer, kod nekih kartica se kamata obračunava na svaku transakciju odmah od dana zaduženja, i dospeva na naplatu prvog u narednom mesecu, zajedno sa kamatama na sve druge transakcije iz prethodnog meseca. Kod drugih se, pak, sa obračunom kamate kreće od prvog u narednom mesecu, što čini da kamata bude ista bez obzira na to da li je transakcija načinjena, na primer, 5. ili 25. u mesecu.

Postoje i drugi modeli. Preporučujemo da se prilikom izbora kreditne kartice kod svoje banke informišete o načinu obračunavanja kamate kako biste mogli da izaberete model koji vam najviše odgovara.