Istorijat štednje na prostoru Srbije
Nećete verovati gde su sve i kako ljudi na ovim prostorima čuvali novac…
Novac je na teritoriji Srbije u upotrebi još od četvrtog veka pre nove ere. Kako se u to doba na našim prostorima štedelo? Ljudi su novac čuvali u posudama, najčešće u obliku ćupa, koje su nekad i zakopavali u zemlju. To je prethodilo korišćenju popularne slamarice!
U 19. veku se u selima u Srbiji pojavila zanimljiva preteča štednje – čuvanje novca na telu. Nešto poput današnjeg „investicionog zlata”. Ukrasi napravljeni od novca tako su postali sastavni deo ženske nošnje, bilo kao dekoracija na marami, u vidu minđuša i sl.
Godine 1862. osnovana je „Uprava fondova“, prva državna bankarska institucija u Srbiji, čiji je zadatak bio da upravlja javnim kapitalom i fondovima. Dve godine kasnije, osnovan je i prvi novčani zavod u našoj zemlji – Novosadska štedionica (današnja Erste Banka). Ministar finansija i prosvete Kosta Cukić 1867. godine donosi odluku o kovanju „srpskog groša“, metalnog novca od bakra. Ovaj tvorac srpske monete je time zvanično obustavio primanje u promet turskog i austrijskog kovanog novca.
Prva štednja na ovim prostorima polagana je u dukatima. Tridesetog novembra 1873. godine donesen je Zakon o kovanju srpske srebrne monete, kojim je zvanično uveden dinar kao osnovna novčana jedinica u Srbiji. Od 1879. godine je u Srbiji moguća štednja u dinarima.
Drugog jula 1884. godine počinje da radi Narodna banka, a 1922. je osnovana Državna hipotekarna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
U periodu između dva svetska rata, kralj Aleksandar Karađorđević je podsticao štednju među građanima ličnim primerima i promovisanjem Svetskog dana štednje. Ovaj datum se širom sveta obeležava od 31. oktobra 1924. godine. Tog datuma su bankari na skupu u Milanu odlučili da štednja dobije svoj praznik, a tom prilikom je osnovan i Međunarodni institut za štednju.
(izvor: NBS, Discover Serbia, Naučni rad: "Osnovne karakteristike bankarstva u Srbiji do Prvog svetskog rata", prof. dr Boris Kršev)